Годишњица првог човека у свемиру: Јуриј Гагарин, 12. Април 1961.
Превод са сајта ФАИ: Милица Миловић
Међународна Ваздухопловна федерација (ФАИ) ће 12. априла прославити 60. годишњицу историјског пута око Земљине орбите Јурија Гагарина, у ком је оборио три светска рекорда и оставио дугорочни утицај на човеково истраживање свемира.
Пре тачно 60 година, 12. априла 1961., руски космонаут Јуриј Гагарин лансиран је, са тада тајне локације под именом ’Бајконур’ у Казахстану, у сферној капсули Восток 1, коју је у свемир носила ракета Восток 8К72К.
Восток 1 је направио једну орбиту око Земље брзином од 27.400 километара на сат и лет је трајао 108 минута. Сама капсула је користила нормалан атмосферски ваздух под притиском. Није могао да управља капсулом и имао је ограничену употребу команди, осим команде за ракетни мотор којим би успорио ракету за поновни улазак земљину атмосферу, којом је управљано уз помоћ компјутерског програма који је слао радио команде. Гагарин је, како је и планирано, слетео након избацивања из капсуле и отварања падобрана.
Током ове историјске мисије су оборена три светска рекорда и потврђена од стране Међунардоне ваздухопловне федерације:
• Трајање лета (1 сат и 48 минута)
• Домет (висина) (327 км)
• Тежина подигнута на ову висину (4725кг)
Пријава рекорда која је поднета Међународној ваздухопловној федерацији на потврђивање, која се чува у архиви Међународне ваздухопловне федерације, је садржала фотографије Гагарина у његовој униформи и свемирском оделу, као и потпуну слику унутрашњег дела капсуле. Гагаринов потписан извештај о лету достављен је и на руском и на енглеском и садржи детаљан опис о његовом искуству:
’Када је летелица ушла у орбиту и када се ракета носача одвојила, настало је бестежинско стање. У почетку је осећај био донекле необичан иако сам пре, на кратко, осетио бестежинско стање... Контролисао сам рад опреме летелице, слао сам извештаје на Земљу и снимао своја запажања. Током читавог периода бестежинског стања моја радна способност је била очувана и осећао сам се добро.’
Гагарину је ово искуство дало јединствену перспективу на Земљу из свемира. Написао је:
’Могао сам јасно да расазнам велике планинске венце, велике реке, велике шуме, обале и острва... Звезде су биле нешто сјајније наспрам црне позадине. Земља је имала веома јасан и леп плави ореол. То је била једна нестварна слика.’
Ово путовање је било од великог значаја и имало је огроман утицај на човечанство. Нове мисије у свемир са људском посадом су се низале једна за другом и довеле су до огромног напретка у истраживању свемира у наредним деценијама. Гагаринов лет је довео до оснивања ФАИ комисије за астронаутичке рекорде под којом су његови рекорди потврђени. Комисија за астронаутичке рекорде и данас процењује и управља евиденцијама свемирских летова.
Гагарин је освојио 3 ФАИ награде за изузетан допринос ваздухопловству: ФАИ златну ваздухопловну медаљу, ФАИ златну свемирску медаљу и Де Ла Ваулx медаљу. 1968. године, након трагичне смрти Гагарина током тренинга за лет, ФАИ је установила златну медаљу Јурија А. Гагарина које се додељује једном годишње свемирском пилоту који је у претходној години највише допринео у човековом освајању свемира. Последњи освајач је био астронаут Тим Пик (Велика Британија).
Уједињене Нације сваке године 12. априла, обележавају Међународни дан лета у свемир.
ФАИ архивска датотека о рекорду: https://www.fai.org/sites/default/files/documents/record_file_gagarin_1.pdf
ФАИ евиденција рекорда Ј.Гагарина:
https://www.fai.org/records?f[0]=field_athlete%253Atitle_field:Yuri%20Alexeevitch%20Gagarine
