РЕД ЛЕТЕЊА, РЕД ГРОМОВА

Са такмичењем Сићево опен отпочело је надметање у параглајдинг Лиги Србије. Временска прогноза која је обећавала ипак је задала муке пилотима.

Pojedinacno overall najbolji Petrovic Gagic Ovuka

            

После неколико одгађања и неодржавања такмичења у Краљеву и Вршцу, која су одложена за наредне викенде, метео ситуација се смиловала и омогућила пилотима да полете  са Коритника, брда изнад Нишке бање. Велика количина влаге у ваздуху и најављене врућине нису спречиле 28 пилота из Србије, Бугарске и БиХ, да се појаве на такмичењу у прелету, у организацији Параглајдинг клуба „Грунф“ из Ниша.

Text Box: Најбољи у Сићеву

Најбољи у укупном појединачном пласману на овом такмичењу био је Зоран Петровић – Гуги из Параглајдинг клуба „Голија“ из Рашке, док су сребрну и бронзану медаљу освојила двојица клупских колега из Клуба слободног летења „Арес“ – Милош Гагић и Жељко Овука. У спорт класи су прво и треће место такође освојили пилоти из овог клуба – Божидар Марунић и Небојша Росић, док је сребрну медаљу однео Срђан Кесић из Аеро клуба „Кумулус“. Најбоље екипе биле су: КСЛ Арес, ПК Голија и Аир037. 

            Комисија за постављање задатака (Мартиновић, Бачанин, Овука) првог дана је поставила, рекло би се класичан задатак за Нишку бању. Мало се летело назад на планину, напред у равницу, а затим преко планине Селичице, Курвинграда (старе зидине на западној страни Селичице), јужно од Ниша, ка Лесковцу, са циљем у Власотинцу. Трка би била изврсна да се негде код Бојника, западно од трасе трке није појавио огроман кумулонимбус, градоносни облак. Он није утицао на трку падавинама, већ огромном сенком коју је направио од Селичице па скоро све до Лесковца, „убио“ термику, тако да већина завршава трку на путу ка Лесковцу“, прича Жељко Овука.

            Субота, која је много више обећавала, разочарала је појавом гомиле кумулонимбуса на све стране осим ка Лесковцу. Овај пут пилоти би требали полетети са Релеја, најпознатијег полетишта у Нишком региону, одмах изнад села Сићево које се налази изнад познате Сићевачке клисуре, где је надморска висина 1100 м. Док су се пилоти извозили трактором, комисија за задатке припрема трку. Изнад Сврљишких планина, али источно, код врха Плеш формирају се опасни облаци, а убрзо затим почињу да севају муње и ударају громови. Схвативши да смо на планини на којој нема заклона, пилоти пешке беже ка селу Ореовац, како не би покисли. У том „стампеду“, неки носе опрему са собом, а неки остављају на трактору. Овим другима, опрема касније кисне, али на сву срећу није дошло до већих оштећења. Громови су ударали веома близу, негде и по 30 м од пилота, севало је из земље и ваздуха. Личило је на неки научно фантастични филм, и пука је срећа да се завршило без неке несреће“, описује Овука.

Следећег дана, сви под упалом мишића, од трчања надоле, суше опрему, препакују резервне падобране. Недеља - дан, за који је прогноза само два дана раније рекла да неће бити добар, чини се да је и најбољи. У занимљивој трци, коју је водио Бачанин, у стопу га прати Петровић, а Гагић и Марунић сигурно за њима на одстојању од 3-4 км. Пилоти који су поново стартовали, ужурбано полећу поново, и покушавају са заостатком од 12 км, да пристигну водеће.

            Кесић, Соколић и Овука успевају да овере прву тачку, и крећу преко Ниша, сасвим другачијом путањом ка Курвинграду. Прва двојица слећу источно од Ниша, а Овука наставља сам и полако сустиже Гагића и Марунића. Овука прелази у водство трке, међутим био је ниско и ризиковао је. Слеће 1 км до циља, а Петровић улази у циљ 7 минута пре Гагића. Била је то веома занимљива трка, одличан лет Гагића и Марунића, а веома искусно летење Петровића из ПК „Голија“, који заслужено побеђује у укупном пласману такмичења.

fer play2014