Спорт и историја

Како је рођено једриличарство

 

       Ковачки калфа Манојло покушао је у Београду, крајем новембра 1841. године, да са високог крова Ђумуркане на обали Саве полети справом коју је сам направио. Прелетео је преко глава бројних посматрача али се убрзо срушио у снежни нанос. Снег и мали падобран спасли су му живот.

    Ото Лилијентал је 1891. године отпочео летове једрилицом планером. До 1896. године у близини Берлина извршио је више од 2000 летова са мање узвишице. Планер је правио од врбовог прућа пресвученог платном. Успео је да прелети 250 метара. Сачинио је приказ карактеристика крила у виду дијаграма који се и сада назива Лилијенталова полара.

 

    Браћа Рајт експериментисала су у пустињи Кити Хоукса двокрилним једрилицама сличним онима Француза Октава Шанија. Проблеме стабилности управљања решавали су анализом аеродинамичких сила и уградњом хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Децембра 1903. године остварен је први контролисани лет справом тежом од ваздуха покретаном бензинским мотором. Бензински мотор од 12 коњских снага изградили су сами. Први лет извео је Орвил у трајању од 12 секунди прелетевиши 37 метара. Истога дана извршен је и лет од 59 секунди – на висини од 3 метра прелетео је 250 метара.

    Читајући новине и часописе из света, група младих људи у Београду прави моделе који лете. Међу њима су и браћа Дероко и Страхиња – Бане Нушић. Александар Дероко је конструисао, а група ентузијаста изградила једрилицу којом је Бане Нушић извео прве покушаје лета 1909. године у Кошутњаку, на падини код Хајдучке чесме.

 

     На иницијативу аероклубова Француске, Белгије и Немачке, у Паризу је 12/14 октобра 1905. основана Међународна ваздухопловна федерација. Данас је у ФАИ учлањено 90 националних аероклубова. Авијатичари српске војске, који су преживели Први светски рат и Солунски фронт, окупљали су се у Београду у кафани „Бели орао“. Ту су 22. октобра 1921. године основали Српски аеро-клуб. Ваздухопловство у нашој земљи много дугује овим младим људима. У спортском клубу фабрике авиона Икарус основана је 1930. године секција за ваздушно једрење. Клуб је имао своју једрилицу типа Цеглин коју је 1929. године саградио Димитрије Ландсберг.

 

     У пролеће 1931. године, Живко Јозанов је успео да оснује Академску секцију аероклуба и тиме да оствари раније покушаје М. Арсенијевића и Д. Ландсберга. Управа Аероклуба послала је на школовање у Немачку Живка Јозанова, Александра Станојевића и Боривоја Ивковића. Они по повратку оснивају школу за безмоторно летење у Пиносави. Оснивају се и друге једриличарске групе у Београду, Крагујевцу и Ужицу. Године 1934. одржано је прво једриличарско такмичење у нашој земљи.

    После ИИ светског рата почиње масовна градња једрилица. Био је то клизач „Врабац“, а затим школска једрилица „Чавка“ и прелазни једносед „Јастреб“.

       Већ 1952. године, у нашој земљи лети око 600 једрилица.

др Светозар Кушић

fer play2014