Спорт и историја

Параглајдинг

Image

Историја спорта на нашем подручју

У свитање параглајдинга у Србији појавио се брлијантан ум падобранца, једриличара и једном речју универзалног ваздухопловца Зорана Петровића - Гугија

Image, који је сад већ далеке 1986. прве летове покушавао да одради на падинама планине Гоч крај Краљева, користећи падобран домаће производње. Фирма „Клуз“ из Београда је направила два прототипа од којих је један био код Зорана Петровића на проби, захваљујући пробном падобранцу Јовици Мандићу. У испитивање тих прототипова био је укључен и пробни падобранац Урош Шумар. Наслутивши какве потенцијале има овакав вид ваздухопловства, Зоран Петровић се запутио у Словенију, која је још у старој СФРЈ предњачила у многим видовима ваздухопловства.

            У Словенији је купио први прави параглајдер од Сандија Маринчича који га је и научио првим триковима, а затим је упознао и Марка Маловрха. Параглајдер је у то време био специјално направљен падобран типа крило за спуштање алпиниста са планинских врхова. Наоружан новим искуствима, Зоран Петровић се враћа у Србију, где своје знање дели са још једним врсним падобранцем, Драгољубом Влајићем. Овај динамични дуо се дао у потрагу за теренима који би послужили за спуштање у околини Краљева. На раскрсници између планина Столови и Троглав, налази се село Богутовац, познато по својој кулинарској традицији, чији дух и дан данас одржава пета генерација угоститеља породице Матовић. Популарни газда Миро се пријатељски понудио да „позајми“ своју ливаду као зону за слетање овим храбрим момцима, који су читајуци топографске карте дошли да извиде терен. На обронцима Столова, тачније на месту које је заведено на карти као „Скок“ почели су први летови. Име као да је призивало параглајдинг активности. Ту се налази пропланак једва широк да прими два параглдера за стартовање. Дуо не зна за тешкоће и умор, пешке излазе горе по више пута на дан, полећу одатле, а временом се и старт шири како се повећава и дружина. Ту су Коста Рачић, звани Факир, Славко Лазаревић- Џони и Раде Костић из Врњачке бање. Сви они заједно оснивају параглајдинг клуб „Еол“ – Краљево, најстарији и најтрофејнији параглајдинг клуб у земљи, а како је познато – и на Балкану, који је дао већину репрезентативаца.

Image

 

Тада се мало знало о летењу параглајдером. Учило се по систему грешке и исправке, јер није било никога да каже како треба радити. То је важило и за Западну Европу, јер се слободно може рећи да је параглајдинг у нашим крајевима стар исто толико као у Француској и швајцарској, колевкама овог спорта.Појављују се и други пионири српског параглајдинга у земљи. Покојни Бобан Стефановић, инжињер аеронаутике Иван Миловановић из Панчева, а затим и остали: Звонко Трифуновић и Милкан Улетиловић. Сви они се по договору налазе у Богутовцу 07. 04. 1991. са циљем да одрже прво параглајдинг такмичење у СРЈ. Од тада, поклоници параглајдинга се шире по целој земљи муњевитом брзином.

1993. године се организује и прво полагање за дозволе пилота параглајдера у Будви (Бечићи) на првом званичном Државном првенству у организацији ВСЈ-а и господина Видоја Сјеклоће. 1995. долази до успоравања развитка параглајдин

Image

га, наша делегација бива одбијена да учествује на Светским ваздухопловним играма у Денизлију у Турској, а одлазак у ЕУ је готово немогућ због визног режима и материјалних разлога. Исте године одржано је још једно полагање за дозволе, а затим је током наредне 1996. регистрована прва легална школа ПК „Орао“ из Београда.

Следи скоро потпуни застој 1997. године. На ту годину тамну сенку баца горка судбина Веска Ивановића који гине на Државном првенству на Сувој планини код Ниша. До тада, наши пилоти параглајдера су могли да се мере са светским именима

Не треба заборавити да прекретницу прави Нишки „Алба на Светском првенству у параглајдингу, које се те године одржавало у Португалији. 2004. године Жељко Овука, председник параглајдинг комисије ВСС-а оснива Балканску лигу у прелету која се одржава на простору Србије, Македоније, Бугарске и Босне и Херцеговине. 

Клуб из Ниша организује етапу Светског купа (ПВЦ) у Сићеву крај Ниша, јула 2005. са веома позитивним оценама страних такмичара. Овај потез се дефинитивно сматра изласком Србије из тамновања и скреће пажњу парагајдинг јавности на нас. У 2008. нас чекају велики изазови, највише у погледу логистике, јер треба организовати два Европска првенства, једно у прелету и друго у прецизном слетању, оба на локацијама у близини Ниша. Треба усвојити правилник, радити на константној афирмацији параглајдинга и стварању позитивне слике у медијима, а затим и у договору са државним органима пребацити целокупно управљање слободним и ултра лаким летењем на Ваздухопловни савез Србије.

Владимир Сворцан

 

 

 

fer play2014