Сећања

Људмила Јовановић (1931-2017)

Ljudmila Jovanovic

Последњег дана јануара 2017. године овај свет је заувек напустила Људмила (Островски) Јовановић одлетевши у вечност, први пут без летелице, на лет без повратка, након пуних 50 година активног летења. Овом славном ваздухопловцу комеморацију су одржале колеге из Ваздухопловног савеза Србије, Краљевског аероклуба „Наша крила“ и Удружења жена-летача Србије у ресторану Аероклуба у Београду. Говорити о Људмили као човеку је веома лако – она је била скроман и диван човек, челична и достојанствена дама, жена са карактером, са својим мишљењем и ставом, са израженим алтруизмом, али и оштра према лошима, према неправди и према непоштовању моралних вредности. Веома је била поносна на своју ваздухопловну породицу – на супруга Михајла (професионалног пилота-инструктора) и обожавану кћерку Јасмину (пилота једрлица и моторних авиона), на своје дивне унуке. И веома се дичила још једним својим чедом – Удружењем жена-летача Србије, које је од њене идеје и формирано 1999. године и у које је као први председник окупила све наше елитне даме из спортског, цивилног и војног ваздухопловства. Људмила Јовановић је доиста била легенда. Рођена је 1931. у Зрењанину, где као 17-годишњакиња 1948. године започиње своју ваздухопловну каријеру и постаје падобранац, а затим и пилот једрилице, пилот моторних авиона и инструктор летења са завршеном Вишом пилотском школом – у звању дипл. инг. аеронаутике као прва и једина жена код нас.

  Многобројни су Људмилини успеси и резултати, јер је она била невероватно упорна, истрајна, дисциплинована и професионална, тако да је скор импресиван – 28 падобранских скокова, 900 сати налета на 14 типова авиона и на 20 типова једрилица. Златно „Ц“ једриличарско звање је постигла достигавши висину од 4.200 м 1960. године на таласима изнад планине Пљешевице код Бихаћа.  У једриличарству је носилац 2 државна рекорда за жене. 1953. године на Вршачкој падини једрилицом „Ваја“ (са непуних 35 сати летења) постиже државни рекорд у дисциплини „трајање“ за жене оставши у ваздуху 11.06 сати (и трајни је власник овог државног рекорда), а 1955. године са прослављеним пилотом Цветком Кланчник поставља рекорд у дисциплини „слободан прелет“ у дужини од 126 км од Вршца до Новог Сада.

Летачку каријеру је завршила на спортском аеродрому „Лисичији јарак“ код Београда, где је неколико сезона била и управник и на многим такмичењима је радила као национални судија у једриличарству и моторном летењу. Људмила је била секретар аероклубова у Зрењанину, Смедереву и Београду, генерални секретар обновљеног предратног Краљевског аероклуба „Наша крила“, активан члан Аероклуба „Београд“ и једно време водила је Ваздухопловну школу Београда обучавајући ученике, шлепујући једрилице и бацајући падобранце. Људмила Јовановић је добитник 15 престижних ваздухопловних признања и диплома и међу њима и „Златне значке“ Ваздухопловног савеза Србије. Летењем се бавила 50 година и може се рећи, да су аеродроми (а посебно „Лисичији јарак“) за целу породицу Јовановић били други дом.

Као круну и драгоцен писани документ о летењу Људмила је 2009. године објавила књигу „Жене-летачи Југославије“ као најпозванија личност да о овој теми пише и сведочи, јер је скоро све личности из своје књиге лично познавала, што је веома ретка појава у писању.

 Радмила Тонковић

Нека јој је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

Небојша Јандрић – Џими (1968-2016)

Небојша Јандрић – Џими

2. јула 2016., приликом скакања B.A.S.E. скока wing suitom у Италији, погинуо је наш истакнути падобранац Небојша Јандрић, звани Џими. Први падобрански скок направио је 1987. године, а професионално се падобранством бави од 1993. године.  Радио је као опитни падобранац у Центру за летна испитивања при Војсци РС. Имао је преко 3100 скокова, а пријатељи га спомињу као великог професионалца, увек насмејаног и наоружаног стрпљењем за све. Био је свестран, што се види лако из његове биографије. Био је члан војне екипе Видре, а потом почиње да сарађује са ПК Феникс. Био је државни првак и рекордер у релатив скоковима (група 2 и група 4), у великој формацији и класичним дисциплинама. Био је један од организатора и главни тренер приликом постављања рекорда велике формације од 24 падобранаца на Батајници новембра 2014. године. У томе колико је поверење уважавао, говори и чињеница да је непосредно пред његов вечни одлазак и министар Вулин одлучио да скочи тандем скок управо са њим. 

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 БОЖИДАР КОМАЦ (1926-2013)

IMG 467014.9.2013. године, у 88. години преминуо је истакнути спортски ваздухопловац, једриличар, моторни пилот и моделар из Вршца, Божидар Комац. Његова летачка каријера испуњена је највишим признањима и успесима. Најпознатија је победа на 4. Светском првенству у једриличарству у Енглеској 1954. године, када је са Звонимиром Рајном, летећи на домаћој једрилици „Кошава“ освојио прво место. Четири године касније, на СП у Пољској 1958. године, Комац је био четврти најбољи једриличар света. 1957. и 1958. године, овај великан проглашен је најбољим спортистом ондашње Југославије. Оба пута му је додељен трофеј “Златни Орао”.

На великој ваздухопловној манифестацији у Руми 1950. године, Божидар Комац је прелетео до Скопља, и достигао висину од чак 4.600 метара, поставивши тиме државни рекорд. Тада је освојио златну "Ц" значку, а касније ју је, постављајући нове рекорде, украсио с три дијаманта. Овај врсни ваздухопловац је био и победник три државна првенства у ваздухопловном једриличарству, а поставио је један светски и десет државних рекорда. Два државна рекорда, постављена 1953. године још до данас нису оборена. Божидар Комац је у ваздуху провео 1.600 часова на 51 типу једрилица, и 4.500 часова на 30 типова моторних авиона. У богатој ваздухопловној каријери, обучио је више од 300 питомаца, једриличара и моторних пилота из земље и света. Такође, 1979. год. проглашен је за “Заслужног спортисту Југославије” а 1983. год. добио је “Орден Рада са Златним Венцем”. Након што је престао да управља летелицама у својству пилота, пред крај каријере се изнова посветио моделарству у којем је био изузетно успешан.

Године 2008. Ваздухопловни савез Србије је предложио Божидара Комца за FAI Air Sport Medal коју му је Светска ваздухопловна федерација и доделила. Комац је чак два пута био носилац највише награде за спортско ваздухопловство која се додељује у Србији, статуе Златни орао – 1957. године и 1958. године. Ваздухопловни савез Војводине је наградио Комца 1998. године за дугогодишњи успешан рад и популаризацију спортског ваздухопловства.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ЗОРА БОЉАНОВИЋ (1931-2013)

Zora6. августа 2013. године у својој 82. години напустила нас је Зора Бољановић, дипл.инг.машинства, некадашња падобранка и пилот 3. класе Пилотске школе у Руми. Цео свој живот и радни век посветила је ваздухопловству, а у пензију је отисла као инспектор ДЦВ за летачку технику.Зорица је била једна од оснивача Удружења жена-летача и друга председница Удружења у периоду од 2003-2007. године. Била је и члан Управног одбора ВСС и носилац Златног знака ВСС.

Нека јој је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

САЊА РИСТИЋ (1971-2013)

sanjaУ суботу, 9. марта 2012. године, у 42. години живота, напустила нас је пилот параглајдера Сања Ристић. Сања је била неприкосновена међу женама у параглајдингу. Ни мало није заостајала за мушком популацијом у овом спорту па су њена храброст и умеће често знали да надмаше и колеге у области резервисаној углавном за мушкарце. Иако је иза себе оставила десетогодишњу каријеру испуњену успесима и небројено сати проведених у ваздуху, Сања је приликом летења у близини Бајине Баште, на обронцима Гвоздачких планина, доживела незгоду. Трагедија је затекла све који су је познавали као великог заљубљеника у летење и једну од ретких искуснијих жена у параглајдингу.

Била је члан САК „Фанатик“ из Ваљева, где је и годинама живела. Рођена је у Лесковцу. Они којима ће највише недостајати су њени родитељи и шеснаестогодишња ћерка. Сања ће међу колегама параглајдеристима остати упамћена по изузетној храбрости, ведром духу, осмеху након доброг летења и великој љубави према небу и висинама. А сви наредни састанци на полетиштима широм Србије више неће бити исти без Сање.

Нека јој је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ЧЕДОМИР ЈАНИЋ (1934-2013)

Cedomir JanicВаздухопловац, историчар и публицист, Чедомир Јанић преминуо је у 78. години живота, 3. јануара 2013. године. Јанић ће остати запамћен као оснивач и дугогодишњи директор Музеја ваздухопловства, утемељивач првих музејских збирки и човек који је свакодневно радио на популаризацији ваздухопловства.

Поред научног бављења авијацијом, Јанић је био и ваздхопловац у пракси – више пута је био првак Србије и Југославије у различитим категоријама моделарства, члан државне репрезентације, а скакао је и падобраном, бавио се једриличарством, а од 1961. године летео је и моторним авионом. У последњих пола века, направио је више од 40 тематских изложби и издао пет самосталних и још пет коауторских књига и публикација. Добитник је награде за животно дело “Михајло Валтровић” коју додељује Музејско друштво Србије.

Српско ваздухпловство сећаће га се дуго као ентузијасту и заљубљеника у ваздухопловство који је годинама предано, а без предаха, радио на унапређењу ваздухопловства у нашој земљи.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ДРАГАН МИЉКОВИЋ (1954-2012)

 dragan miljkovicУ недељу, 24. јуна 2012. године, у 58. години, за време трке у Нишкој бањи, приликом незгодног слетања, напустио нас је Драган Миљковић, пилот параглајдера.

Драган је био један од искуснијих параглајдериста. Последњих пет година је био члан Аероклуба „Јат“ из Београда. Годинама је у континуитету учествовао на такмичењима Лиге Србије, као и осталим такмичењима у дисциплини прелет. Сви пилоти су у шоку због изненадног одласка свог колеге и пријатеља. Свима који су га знали остаће у сећању по својој неизмерној доброти, каква се ретко среће. Био је увек спреман да свакоме помогне, саслуша и упути добар савет. Несебичан и добар човек. Важио је за једног од најомиљенијих људи у параглајдингу. Волео је небо и небо га је узело.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ВЕЛИБОР ВЕЉА АНТОНИЋ (1950-2011)

                У понедељак, 4. априла 2011. године, у 62. години, напустио нас је Велибор – Веља Антонић, дугогодишњи инструктор летења, наставник падобранства и репрезентативац Југославије у падобранству 1979. године. Антонић је био члан АК „Приштина“, где је био управник и инструктор летења, као и наставник падобранства, а 80-тих година прелази у Књажевац, где организује локални аероклуб. Велибор је живео један здрав и спортски живот, далеко од свог родног града Лознице, одакле се преселио у Књажевац и настанио у Ргошту. „Веља-пилот“, како су га Књажевчани и остали звали, један је од заговорника авио туризма у општини Књажевац.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ЖИВОЈИН МИЛУТИНОВИЋ – ШКОЦА (1951-2010)

zivojin milutonovcc13. децембра 2010. године преминуо је Живојин Милутиновић – Шкоца из АК “Јагодина”. Милутиновиц (59), по занимању грађевински техничар је био у падобранској секцији АК „Јагодина“ од 1972. године и скочио је око 1000 скокова. Освајач је више пехара и медаља на републичким и државним такмичењима. У јагодинском аероклубу је био потпредседник и у више мандата члан управног одбора. Пријатељи и колеге ваздухопловци ће га се увек сећати као добронамерног и паметног човека увек спремног за шалу.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

МАРИЈА МАЈА МИЛАТОВИЋ

marija maja milatovicУ четвртак, 15. јула 2010. године напустила нас је Марија Маја Милатовић, чланица Удружења жена летача Србије - професионални пилот и инструктор летења. Последњих годину дана Маја је обављала послове представника за односе са јавношу у Удружењу и свакодневно уносила ведрину у посао који је обављала. Њена благост, срдачност, комуникативност, упорност, умереност и пријатан осмех, увек ће нам бити пред очима. Својим идејама и радом задужила је жене ваздухопловце, отварајући им једна нова врата.

Нека јој је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ВЛАДИМИР ЖИВАНОВИЋ

               У понедељак, 29. марта 2010. године, преминуо је, наш пријатељ и колега, Владимир Живановић. Влада Живановић се бавио ваздухопловним моделарством од своје младости, а поникао је у Академском аероклубу Београд. Такмичио се у дисциплинама са слободно летећим и вазаним категоријама модела. Професионално је важио за доброг ваздухопловног инжењера и обављао је одговорне дужности у националној компанији ЈАТ- техника. На жалост, његова енергија и добра воља нису били довољни у борби са срчаним проблемима. Памтићемо га као доброг човека, оданог пријатеља и врхунског професионалца.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

МИЛАН ДИМИЋ

milan dimicУ среду, 31. марта 2010. године преминуо је Милан Димић, наш прослављени падобранац. У својој богатој спортској каријери Милан Димић је, између осталог, пет пута био светски првак, а шеснаест пута државни падобрански рекордер. Димић је носилац највећег спортског признања у нашој земљи, статуе «Злати орао», које је освојио 1970. Године.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

НЕБОЈША СТЕВАНОВИЋ (1962. - 2009.)

nebojsa stevanovic11. марта 2009. после краће и подмукле болести, заувек нас је напустио наш друг, доктор математике, професор на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, пилот параглајдера Небојша Стевановић.

Још од малена био је заљубљеник у ваздухопловство, као средњошколац завршио је једриличарски курс, касније се бавио змајарством, а од почетка 90-тих је у параглајдингу. Један је од оснивача ПК "Албатрос" и први председник параглајдинг комисије ВСЈ.

И поред успешне академске каријере, Неша је налазио времена за летење и ту љубав и своје знање преносио је на многобројне ученике. Они којима ће највише недостајати и које је највише волео су његов десетогодишњи син Ниџа и седамнаестогодишња ћерка Јелена.

Нека му је плаво небо ма где да је

ПК АЛБАТРОС, Ниш


 

ДАНИЛО ДАМЈАНОВИЋ (1932-2008)

danilo damjanovicДанило Дамјановић, легенда падобранства још од времена некадашње Југославије, напустио нас је 25.10.2008. године.

Дамјановић је рођен у Високом (БиХ) 1932. године. Након завршене средње школе у Бањалуци уписао је падобранску школу у Вршцу након које наставља да се професионално бави падобранством. Био је падобрански шампион државе 1955. године, 1960. године и 1961. године. Постао је светски рекордер у скоку на циљ 1958. године, а понео је и титулу троструког победника Југословенског падобранског купа. Као професионални падобранац се такмичио до повреде кичме 1965. године. Након тога каријеру је наставио као међународни судија, тренер и директор падобранских селекција СФРЈ. Добитник је свих највећих државних и спортских одликовања. Био је и последњи директор падобранске репрезентације СФРЈ пред распад земље. Последњих петнаест година живео је у Игалу где је и умро.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ЖАРКО ИЛИЋ  (1959-2008)

zarko ilicБритког ума, невероватне енергије којом је зрачио, пилот и наставник моторног змаја Жарко Илић нас је после тешке саобраћајне несреће и операције која је уследила потом, оставио.

Један од многобројних хобија којим се бавио је било професионално летење моторним змајем. Као пилот и наставник летења, Жарко је започео је бављење овим хобијем 2000-те године. Поред пилотирања и организовања летачкихкурсева, искусио је и прављење летелица ове врсте, први у земљи.

Доприневши развоју моторног змајарства у земљи, јасно је доказао да не постоје границе, већ само изазови, њему и те како савладиви.

Често кажу да човек спозна срећу тек када је изгуби. Неки од нас су били довољно срећнида се сусретну са њим и упознају га. Јачина личности, Жаркова специфичност и јединственост ће нам увек доказивати да човек може све, као што је и он точинио, снажно, без граница и без кајања.

Нека му је плаво небо.

Сања Илић


 

АЛЕКСАНДАР ЛЕПИР (1975-2008)

lepir aleksandarУ среду, 11.септембра 2008. године, у 33. години, напустио нас је Александар Лепир, репрезентативац Србије у параглајдингу.

Лепир је био председник најтрофејнијег параглајдинг клуба "Еол" из Краљева и државни рекордер у прелету тандемом. Као дугогодишњи спортиста, бавио се рафтингоми био је мајстор аикида. Пријатељи и колеге сећаће га се увек као добронамерног, шаљивог, смиреног и паметног човека.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије


 

ПРЕДРАГ МАРОВИЋ БУБИ (1958-2008)

predrag marovicУ петак, 5.септембра 2008. године, у 50. години, напустио нас је Предраг Маровић - Буби, председник Надзорног одбора Ваздухопловног савеза Србије. Маровић је био механичар - летач у Војсци Србије, а спортским ваздухопловцима познат је као председник аеро клуба "Ласта" и директор аеросервиса "Ер бизнис центар".

Наши ваздухопловци Бубија сигурно памте као шефа техничке службе на готово свим такмичењима у моторном летењу, последњих неколико година.

Нека му је плаво небо.

Ваздухопловни савез Србије

ЉУДМИЛА ЈОВАНОВИЋ

fer play2014