fbInstagram

Спорт и историја

Параглајдинг

Најмлађи ваздухопловни спорт, који обухвата три дисциплине: прелет, прецизно слетање и акробатско летење. Прелетима је омогућено летење по задацима или слободно од више стотина километара, само уз помоћ ветрова и ваздушних струјања, без моторног погона. На такмичењима у прецизном слетању, вреднује се умеће такмичара који слећу на центар пречника два центиметра – најпрецизнији је и најуспешнији. Комплетна летелица стаје у ранац од 20ак килограма, те је параглајдинг један од најлакших и најједноставнијих начина да се оствари летачка активност – а летови могу трајати и по неколико часова.

Параглајдери нас воде у свет у коме не владају људски закони већ закони  природе. Овај спорт је постигао значајан напредак у односу на пионирске дане такмичења у падобранству 1985. Прва крила имала су финесу 4:1 и врло уску скалу могућих брзина. Савремена крила имају финесу од 10:1 а оптимална брзина може да пређе 65км/ч. Овај напредак остварен је захваљујући непрекидном експериментисању, креативном размишљању и инспирацији дизајнера.Змајеви и параглајдери нису обичне  летилице, то су праве временске машине. Захваљујући њима можемо да осетимо, барем делимично, изазове са којима су се носили пионири авијације док су истраживали непознато.

Змајарство и параглајдинг имају богату историју мада различите развојне путеве са више од 120 година индивидуалних летачких подухвата. Пионири змајарства почев од Отоа Лилиентхала, били су кључни елеменат за развој авијације лакше од ваздуха. Они су први почели да истражују и прерачунавају аеродинамику дизних површина. Они су направили корак напред у схватању ваздуха уз ризик по сопствене животе, како би се сан о човеку који лети могао преточити у јаву.

Касније 40-тих, 50-тих и 60-тих, људи попут Џона Дикенсона (који је направио први прототип савременог змаја), Дејв Бериш (који је својим падобраном летео као спортском машином) и Домина Жалбер (која је направила први падобран типа крило) овај сан су преточили у стварност.

Данас можемо да користимо преносиве летилице које могу да нас подигну хиљаде метара изнад земље, да нас носе сатима и да нам омогуће да пређемо километре. Можемо да осетимо слободу коју имају птице док лете, што превазилази и најлуђе снове ових пионира. Уствари, можемо да доживимо свет на начин који људи који су живели у прошлим временима, без обзира колико богати и како привилеговани били нису могли ни да замисле. И све то можемо остварити по цени једног половног аутомобила.

ДИСЦИПЛИНЕ                                                                  

  • • Прелет
  • • Прецизно слетање на циљ
  • • Акробатика

Од кад је одржано прво ФАИ Светско првенство у прецизном слетању параглајдером у Великој Британији 2000. године, ова дисциплина непрекидно добија на популарности. Данас је у ФАИ бази података регистровано око 1.000 пилота из више од 50 земаља.

У почетку су европске земље доминирале у дисциплини прецизно слетање параглајдером.  међувремену, Азија је сустигла европске земље са пилотима из Кине, Индонезије, са Тајланда и из Кореје, који остварују високе пласмане на светским такмичењима. Број такмичења у свету се значајно повећава и многе нове земље су заинтересоване и почињу да организују такмичења категорије 2.

Иако је овај спорт уско повезан са падобранским спортовима, летови на такмичењима у прецизном слетању параглајдером обављају се са атестираним параглајдерима. ФАИ правила за овај спорт описана су у Одељку 7Ц Спортског правилника. Додатна документација која се односи на организацију такмичења у прецизном слетању параглајдингом и на обуку судија могу се наћи на веб страници ЦИВЛ-а.

На такмичењима се могу практиковати две методе за полетање – са узвишења или уз помоћ витла. Постоје три такмичарске категорије: појединачно, жене и тимови. Врло често се дешава да се такмичење одвија у неколико “рунди” које се лете у једном дану, и у том случају на такмичењима која се одвијају током викенда такмичари могу остварити  6 и више резултата. Иако метеоролошки услови представљају критични фактор за такмичења у параглајдингу, ипак временске прилике су много битније за такмичења у прелету него за прецизно слетање параглајдингом. Облачно време или недостатак терми не представљају проблем.

Стандардни део опреме за такмичење у параглајдингу је електронска нула - циљ за слетање,  уређај осетљив на притисак који има пречник од 16 цм (слична опрема се користи у падобранским скоковима на циљ). Центар има  пречник од 2 цм и даје савршен резултат – нула. Уколико се такмичар не спусти на електронску подлогу судије које оцењују спуштање на циљ морају да обележе место слетања и да га ручно измере.

На такмичењима из категорије 1, тим судија се састоји од главног судије, судије такмичења, 4 судија који оцењују слетање на циљ и троје резервних судија. Постоји особа задужена за бележење резултата, особа задужена за праћење резултата и особа задужена за праћење брзине ветра. На догађајима из категорије 2 има мање судија јер неки од судија могу имати двоструку улогу. Судије на овим догађајима су прошли обуку коју је осмислио и коју непрекидно усавршава Међународна параглајдинг комисија – ЦИВЛ.

За разлику од падобранаца пилоти који се такмиче у прецизном слетању параглајдингом морају при спуштању да се дочекају на ноге и да остану у стојећем положају. Уколико пилот падне пре него што крило додирне тло добиће максимални број поена (Подсећање: победник је онај такмичар који има најмање поена). Уколико се пилот приближава циљу на опасан начин, на пример са једним крилом “у столу” (када нападни угао крила постане исувише велик да издржи узгон) или уз акробатски маневар близу тла, примениће се против њега нека казнена мера (упозорење, максимални број поена, дисквалификација).

Пилоти који желе да се опробају у дисциплини прецизно слетање параглајдингом треба да потраже параглајдинг календар такмичења. Да би могли да се такмиче потребна им је ФАИ лиценца за спортска такмичења.

fer play2014