fbInstagram

Спорт

Летети ултралаким летелицама

 

Скраћеница УЛ (Ултра Лигхт) и у домаћим и у страним часописима означава ултралаку летелицу. Ранијих година користила се дефиниција у британској цивилној авијацији, а која је и код нас преузета, гласила је: У категорију ултралаких летелица се убрајају оне летелице чија празна маса не прекорачује 150 кг и носећа површина крила није мања од 10 м2. Површинско оптерећење летелице не прекорачује 10 кг по квадратном метру и може да понесе највише два лица. Десето поглавље спортског кодекса ФАИ (међународна аеронаутичка федерација) се бави одређивањем ваздухопловних рекорда, успеха и категорија. По томе дефиниција мицролигхт – ултралигхт гласи овако: То је такав једносед или двосед чија је минимална брзина мања од 65 км/х и бруто маса при полетању не прекорачујие 300 кг за једносед и 450 кг за двосед... После ове дефиниције се набрајају мицролигхт групе: летелице са учвршћеним крилима и померљивим површинама за управљање, трике којима се управља померањем тежишта тела, моторна једрилица, моторни параглајдер; и подгрупе: сувоземни, водени (хидроавиони, максимална маса 495 кг), амфибијем летелице које полећу затрчавањем.

По спортском кодексу хеликоптери и жирокоптери не припадају групи иако по својим техничким карактеристикама одговарају групи као ни моторни змајеви који су регистровани за панорамске летове или у друге профитабилне сврхе. Из свега изводимо закључак да је најпрецизнија дефиниција ултралаких ваздухоплова следећа:

Моторни улралаки авион је таква летелица чија бруто маса не прекорачује 450 кг, а минимална брзина лета јој је испод 65 км/х.

Полетање и слетање ових летелица може да се врши са земље и са воде и комбинацијом ова два начина као и са ногу (параглајдер).

 У нашој земљи пионири ултралаког летења су били људи који су први почели да лете моторне змајеве, тј. летелице које су се појавиле на нашим просторима пре нешто више од 20 година. Данас ултралако ваздухопловство је у значајном развоју јер у последњих неколико година поред усавршавања моторних змајева тј. њихових техничких карактеристика појавили су се и ултралаки авиони. Они су мешовите конструкције тј. углавном од лаганих композитних материјала мада је и дрвена конструкција и даље у великој употреби...

Вожња моторним змајем је нешто што вас највише приближава птицама. Наиме, мотор вам је потребан само приликом полетања и пењања на ‘безбедну висину’, док за крстарење небом и слетање он може, ако то пожелите, да буде искључен. За то време, ваш једини задатак је да се играте са ваздушним струјама, попут птица које рашире крила и њима не машу, а ипак дуго лете. Тада ћете чути само звук ваздуха који прелази преко конструкције змаја и то фино шиштање ће вас опустити до хипнотичког мира.

Моторни змај се састоји од троколице, дела на коме су смештени инструменти, седишта, ослонци за ноге и носач крила. Затим, ту је, иза леђа пилота и путника, мотор, елиса и - наравно, троугаоно крило које се налази изнад глава летача. Уколико се ови делови купују готови, будите уверени да је све прорачунато са високим степеном сигурности, тако да је конструкција змаја итекако безбедна. Поједини змајари сами праве свог змаја, а и није већи проблем доћи до нацрта и неопходног материјала. Некада се за летење користио мотор од ‘трабанта’, па и сада није необично видети да је на змају неки аутомобилски погон, под условом да је лаган и довољно снажан. Змаја, иначе, не морате да држите у хангару јер се ова справа лако расклапа, те је довољно да имате аутомобил са куком којим бисте вукли троколицу и мотор, док све остало стаје на кров кола.

 Полетање и слетање се изводи са разних површина, а довољно је да имате пар стотина метара неке равне ливаде на којој није нарочито висока трава. Брзина при полетању је шездесетак километара на сат, док је у ваздуху могуће постићи и две стотине, али то зависи од конструкције змаја. Лети се, најчешће на неколико стотина метара висине, могуће је попети се и више, али за тим заиста нема потребе. Наиме, познато је да је што већа висина, температура нижа. Иначе, најлепше време за летење је у летњи сумрак када мину врућине, а ветар се смири или потпуно престане.

Ако једном пробате да се провозате моторним змајем, тај дан сигурно нећете заборавити. Аутор ових редова наредне ноћи од узбуђења није успео да заспи. Од тада, сваки слободни тренутак користи да оде до аеродрома и буде са ‘змајарском породицом’.

Обука обично траје десетак сати летења. То зависи од кандидата. Неко савлада ову технику за 6-7 сати, а некоме је потребно дупло више. Најинтересантнији је дан када новопечени пилот треба да сам одвоза свој први самосталан лет. То се у змајарском жаргону зове – ‘лаширање’. Наравно, сви успешно обаве овај најтежи корак и постају пилоти моторног змаја. И, верујте, свима њима аеродром постаје друга кућа, а змај дражи од било чега другог.

 

 

 

fer play2014